Приче за малу децу
Дете вриска, скакуће лево-десно, шљапка по барицама, рита се ногама, цупка, лупка, ваља се, поставља милион наоко бесмислених питања, лута, тражи ослонац, упутство, усмерење, помоћ, оно плаче из петних жила и смеје се необуздано и гласно, преливајући своје узавреле снаге на све око себе.
Дете је
вулкан сирове енергије која тражи своје корито и своје обале, свој ток и своје
притоке, своје вијугање и своје водопаде, своје вирове и мостове, своје ушће и
своје море, да се улије у океан вечне енергије из ког је једном давно изашло.
Дете није
ред, оно тек треба да се уреди. Зато од детета не треба очекивати да буде
дисциплиновано. Оно то не може, осим под присилом, изневеравајући тако своју
истинску природу и вечне законе развића.
Да, то је
изазов за одрасле, али није у питању нека свакодневна ситница, није каменчић у
ципели који нас жуља. То је изазов живота који жели да иде својим током. Да
буде оно што јесте. То је нешто заиста велико и зато нам је
потребно много стрпљења, разумевања и љубави.
Дете учи и
своје знање повремено демонстрира својој околини. То су прве назнаке развоја.
Те назнаке су све чешће што дететов развој одмиче и узима маха. Постепено,
назнаке постају навике и нераздвојни део дететове личности.
Зато је
пубертет тако турбулентан, експлозиван, јер баш тада дете схвата да се оно
заправо развија, да из фазе хаоса прелази у фазу реда. Дете у пубертету је
истовремено свесно да више није у првој фази, али да још увек није ни у другој.
Оно осећа да се нешто дешава, али није још увек способно да схвати шта тачно.
Оно види неке промене, али их не разуме у потпуности. Оно слуша искуства
старијих, али их још увек само није прошло.
Дете у
пубертету је у лимбу и није му лако. Оно је често веома збуњено, не знајући где
припада и ко је заиста. Оно жели да још мало буде дете, јер то пружа фин хлад
релативно мање одговорности и мање захтевних обавеза. У исто време, оно хоће да
га одрасли признају, да га прихвате, да га чују и виде, да га схвате озбиљно,
што често није случај. Оно пружа отпор одраслима, јер осећа да много тога уме
само, али упоредо са тим оно и тражи њихову помоћ, јер осећа да му је потребна.
Када из
пубертета изађе, а тај излазак је врло спор и постепен, дете више није дете,
оно је млад човек. У зависности од тога на који начин је прихваћен када је
дошао на овај свет и са чиме је међу људе дошао, шта је од људи научио и како
је прошао кроз пубертет, да ли се развијао под светлошћу разума и љубави или
у сенци полузнања и предрасуда, млад човек ће бити или једна млада личност која
верује у своје способности и која жели да се даље развија, развијајући тако и
унапређујући свет око себе, желећи да и другима подари светлост која у њој
богато исијава или једна млада, трагична, неизграђена, тј. полуизграђена
личност, која не верује у вредност закона и разума, која не верује у своје
послање на овој Земљи, или, у најгорем случају, не верује ни у шта, живећи бедније
од најбедније звери, осећајући се гоњено и осећајући потребу да друге гони до
изнемоглости, или верује у заблуде изникле из мочваре незнања, заводећи и себе
и друге на странпутицу мржње, подмуклости, ситничарства и себичности.
Зато ни
током школовања, али и уопште током одрастања детета, не треба гледати у
илузију коју пружају бројеви у ђачкој књижици, или
бројеви у спортској статистици, или било какви други бројеви осим оних у
здравственом картону, већ
у ону далеку и жељену звезду потпуног остварења личности детета која стрпљиво и
верно чека, подстичући нас да никад не заборавимо да фазе, подфазе и међуфазе
развоја не смеју постати циљ и сабирна тачка дететове
и наше енергије, већ то
мора и једино сме бити целокупни развој личности, од детета, преко младог
човека до зрелог човека који познаје и
признаје себе и законе
на којима се свет заснива.
Све остало су приче за малу децу у одећи и
обући одраслих, приче што су их смислиле оне недозреле полуличности које
понекад, нажалост, добију прилику да на малој породичној или великој јавној сцени
иживе своје неиживљености, претварајући живот својих ближњих у паклену спиралу обмањивања,
уцењивања и, ако је потребно, отвореног насиља.
![]() |
| Copyright notice: © 2020 Maysam Yabandeh All rights reserved. License notice: https://pixnio.com/creative-commons-license Original image: https://pixnio.com/hr/media/deklaracija-borba-fina-umjetnost-pistolj-nezavisnost |


Дивно осликано једно од најснажнијих психолошких стања. Улога родитеља, вас је баш инспирисала, је важна, али је ту и свеукупно окружење на које не можемо утицати. Кад Тадија сазри и одрасте знаћеш колико си успео!
ОдговориИзбриши