Путовања

Пут. Та реч која нас без престанка прати.

Путујемо да бисмо се родили. Када се родимо, одмах смо на животном путу. Идемо на путовања са породицом. Наравно, рупе на путу нам не дају мира. Чим пожелимо да се осамосталимо: „Пут под ноге!“

И онда се једног дана запитамо да ли стварно сви путеви воде у тај фамозни Рим... Пожелимо да одбацимо сунцобране, ручне фрижидере, путне торбе, фотоапарате и отпутујемо негде где никог не знамо. Где можемо да у миру и тишини гледамо звездано ноћно небо и Млечни пут. Да размислимо: куда даље?

Тада се запутимо тамо где смо најређе путовали - у себе саме. Тај пут у средиште себе пун је петљи, раскрсница, странпутица, слепих улица... Ипак, свако дође до краја пута, где чека непоткупљиви цариник да нам наплати путарину.

Путешествије се ту завршава за нас. На неки начин. А можда и не?

Али, о томе неки други пут. 

На крају, још само ово: путовање није само оно што се обично помисли када се изговори или чује та реч. Оно није само летовање или зимовање. Обилазак туристичких атракција и добар провод. Путовање је нешто много више од тога, нешто судбоносно за човека. Сазнање, откровење, катарза. 

Текстови у овој рубрици нису новинарске репортаже или десет савета како да организујете идеални годишњи одмор. Ипак, ако ти се допадну или си имао слична искуства, остави коментар испод њих.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови