Бој људи с мравима
Поноћ. Притиснуо је прекидач за светло у дневној соби. Одједном, у соби је завладао потпуни мрак, јер је пре тога спустио ролетне и затворио врата. На тренутак, чинило му се да види тај потпуни мрак који је одједном испунио целокупан простор собе и прогутао све ствари у њој. Осим свести, и куцања узбуђеног срца, чинило му се да је и он прогутан и да га мрак, у некој тавној утроби ништавила, разглобљује и дави. Тренутак је потрајао, a у њему, осим наведеног, није било ничега. Касније, можда након неколико минута, мада је могло бити и након неколико секунди или сати – било му je свеједнo – учинило му се да у густој помрчини назире нешто, неке линије између две тектонске плоче мрака. Као да је монолитна громада без трачка светлости почела да се једва приметно раздваја и усложњава. Уочио је око себе неколико нијанси таме, а на крају и сумњиве назнаке тродимензионалности. Стајао је у средини собе, али, пошто се неколико пута окренуо око своје осе, тражећи нове разделине, није више знао у ко...
