Чаробњак Ози

Никада нисам био човек од челика. Напротив, одувек сам маштао о томе да постанем чаробњак. На крају, постадох песник. Да ли је то исто, да ли се рачуна, макар мало?

У сновима на јави сањао сам пред собом безбројну публику којој беседим о неким својим сновима, сјајним визијама, али нисам патио од мегаломаније. Само сам хтео да откријем симптом универзума и да обзнаним истину деци револуције.

Открио сам, негде дубоко у срцу, љубав која никад не умире.

И знао сам да морам још много да учим, јер и даље сам свет гледао кроз искривљену диоптрију краљева и краљица, крадљиваца снова.

И прозрео сам те одвратне крваве свиње рата које прождиру осмехе дечака и девојчица света.

Иако су године прошле, иако сам прошао кроз промене, често био параноичан и осећао се усамљеним, питао се: „Да ли ћу полудети?“, остао сам онај исти сањар, и наиван и оплемењен одређеним искуством.

Да, свет под Сунцем понекад је и рај и пакао, истовремено, као што многи од нас често осећају.

Да, реке зла протичу кроз умирућу земљу, као што сведочимо увек и сада.

Ипак, симптом универзума и даље је записан у твојим очима, у мојим очима, и у очима свих оних који не желе да служе црном господару овог света.

Љубав која никад не умире.

Онај који није мртав, само невидљив слепима.

Извор: www.deviantart.com
Аутор: dico123