Књига човекова

Човек није чардак ни на небу ни на земљи,

већ је човек биће што по земљи хода 

и по небесима што плови.

Са ногама на земљи родној и с кореном у њој.

Са главом у небесима, мислима високим.

То је човек.

Целовит и истинит.

Онакав какав јесте, или би требало да бива:

изграђене личности јединствена суштина.

Вертикала смисла.

Све мање од тога јесте издаја природе, 

и унакажење лепоте.

И боли страшно, болом што је узрок,

ако навиком постане,

беса, и самим собом незадовољства.

А затим: у мржњу и рушилаштво ужасно израста.

Према личностима изграђеним.

По земљи што ходе, укорењени у њој,

по небесима што плове, с мислима високим.

О земљи свој.

Фото: лична архива