Информацисти, конформисти и виртуелни облаци

Колико, уствари, мало знамо о прохујалим временима. О прошлости личној и општој. Доста збрканих података, нешто предрасуда, врло мало дубинског тумачења.

А и чему све то? Живи смо и без свег тог знања. Зашто мучити себе копањем по прошлости? Зар није довољно и ово море података свуда око нас што нас непрестано запљускује?

Али питање је каквих података... Колико корисних нама, а колико онима који имају изражену вољу за владањем другима... Како пробраних и расподељених, по ком критеријуму, с којим циљем, с каквим ефектом на човека...

Извор: www.flickr.com
Аутор: Martin Sotirov

А опет: чему сва та брига? Хајде да живимо и овако, лаки и прозрачни, попут холограмске опсене! Да проживимо и умремо без страшне борбе са аветима прошлости и демонима данашњице. И без будућности, додуше, али кога још брига за оно што ће доћи за 100 година, 100 векова, 100 еона... Волимо себе и не размишљајмо о компликованим узрочно-последичним везама, о наследницима земље, о далеким и мутним сновиђењима душе. Уронимо у стварни кал, натерани невидљивим кнутама модерних робовласника, уверени да се добровољно и са стилом успињемо степеницама до раја.

Никад уверенији у сопствену памет, и никад глупљи.

Али једном се живи...

И одмах ново питање: како живиш? Да ли још увек можеш да наслутиш пониженост у којој бауљаш или си је већ прихватио као неумитност живота, као слободу црва да бауља по ком год блату хоће? Да ли је ово живот, овај спектакуларни суноврат, ова наметнута кулиса за одурне представе, за позориште марионета... Ово насилничко иживљавање над онима што се усуђују да слободно мисле и верују да имају душу или макар нешто више од пуког тела. Макар разум.

Извор: www.commons.wikimedia.org
Аутор: Presidencia de la Republica Mexicana

Али нека, холограмска пројекцијо газдине воље, одбаци досадне књиге и знање, мисли позитивно, и као прави фашиста: веруј у догму према којој није дозвољено бити тужан и слаб, сумњичав и замишљен, већ само мишићав и неоптерећен, депилиран и отворен према свим гадостима. Као прави фашиста, шарени напувани балон, спали мостове ка породици и љубави за појединачно биће, учлани се у клуб и заволи цело човечанство. Буди спреман да замрзиш сваког ко, макар и несвесно, покуша да поквари виртуелну идилу, чисту илузију, у којој се може ићи само напред, све брже и све суманутије. Не окрећи се, не осврћи се, нема дивне Еуридике, нема сенки мртвих, закланих, силованих и спаљених. Гледај право, у савршене маске Франкенштајнове деце, у безбројне двојнице пластичне богиње. У, до изнемоглости, копипејстовано лице богиње Празноглаве.

Не копај по сметлишту историје за бисерима мудрости. Историја је мртва и не учи нас ничему.

Презри све и сваког ко те тера да пажљиво мислиш и гледаш иза конструкција појавног.

Презри тло по коме ходаш и по чијој прашини си научио да ходаш.

Презри дрво што те бесусловно освежава, волећи те слепо и поздрављајући те шуштањем и крцкањем.

Заборави и ко си и шта си, и због чега си, и од чега си.

Пристани на све. Умри глуп.

Извор: www.commons.wikimedia.com
Аутор: Maurizio Pesce

Отпремиће садржај твог живота у виртуелни облак. 

Послужиће твоје рециклирано тело на рециклираном послужавнику у грандиозном шопинг молу, саграђеном од чистих материјала.

Тако еколошки, тако бљутаво.

У великом стилу, и у канту за отпатке.

Па по патике на акцији.

Док нестају људи, угушени у логорима информациста, и док се ниједно од Франкенштајнове насмајловане хорде, и старе и младе, не осврће на ту забрињавајућу чињеницу.

Тотална распродаја веш-машина. И вредности.

Извор: www.flickr.com
Аутор: Christine und Hagen Graf