Име човека

    Једном давно, можда је то било и јуче, мада осећам да се десило баш ту, малопре, један човек, незнани јунак, нечији син, побунио се против лажне хијерархије ауторитета тј. спољњих играча древног плеса моћи и контроле. Простије речено, против робовласника и њихових слугу. Он, тај човек, разобличио их је, показао је свету да њиховим уметним венама не тече крв, већ мржња. Он их је, пре свега, видео. Онакве какви јесу: ситне, пакосне, поремећене. Лишене љубави. И то што их је тако добро видео у свој њиховој нискости и јадности, разбеснело их је. Међутим, када је о ономе што је видео почео да проповеда међу људима, довео их је до лудила (мада су они већ били луди од власти и некажњених злочина). Тако су се ражестили да су неки од њих хтели да га одмах разапну, за пример. Али, преовладала је она смиренија, лукавија струја. И би одлучено да му се освете, али тако да више никоме и никада не падне на памет, а камоли да покуша, да уради нешто слично. У људима треба за вјек и вјеков затрти и најмању клицу идеје о слободи и љубави. Злокобни круг се мора затворити над испраним људским мозговима и измученим телима.

    Али како? Како се осветити тако драстично? Одлучише да се то уради на следећи начин: пустити тог побуњеника да и даље прича о ономе што је видео, а затим га зверски мучити и убити. Онда, а то је оно најморбидније, његову жртву узети за основу једне нове идеологије, која ће, најперфиднијим замисливим и незамислив, нама људима, начинима, од идеје о слободи и љубави, постати идеологија мржње и најгорег могућег ропства, лицемерства, подлости, разврата и нељудскости. Као отровни шлаг на тој пакленој торти, цело то замешетељство ће и назвати по њему. Испразниће име од првобитног смисла. То једино име које би људима могло пробудити наду да су побуна и слобода не само могући, него и извесни и на дохвату руке. Када се тај посао обави, идеологија, потпуно испразна, гротескна, може се и одбацити или употребити у неке друге сврхе, свеједно. Све што остане након тог миленијумског посла биће: вечно ропство човека. Који и неће више бити човек, већ само нешто што ликом подсећа на човека.

    И, ево нас. Ту где јесмо, какви јесмо. Изгледа да још нисмо дошли до краја. Или јесмо, али то, испраних мозгова, не схватамо? Да бисмо одговорили на то питање, морамо прво одговорити на следећа:

    Које је име човека? Шта је смисао тог имена и где је сакривен? Ко су данас они који ни по коју цену неће дозволити да откријемо ту истину?

    Док дижемо главу из блата у које су нас уваљали и гледамо у њихова нељудска лица изобличена од мржње.

Аутор: fxquadro
Извор: www.freepik.com