Пролазници

Све некако прође.

И то што је било, и ово сад, и оно што тек долази.

Прошло је, пролази, проћи ће.

Чим пожели да некоме или нечему дође, већ помало прође.

Миц по миц и – нема га!

Изгледа да му је тако суђено, а понекад ми делује да и само то жели.

А замисли да не прође?

Чак, никад и не дође.

Просто, буде ту одвајкад и заувек.

Па те гледа како долазиш и како, миц по миц, пролазиш, док и ти, кукала ти мајка, не прођеш.

Нека, боље је овако...

Да и ми, пролазници, имамо над чијом пролазном судбом да се сажалимо.

Док, на крају крајева, све не прође.

И не дође. На своје.

Аутор: Quang Nguyen Vinh
Извор: www.pexels.com