Под барјаком живота

Живот је чудо. Светиња, и велика загонетка. И лепота Божија. Бескрајни замак са бравом изван себе, али са кључем у живим бићима, у којима бесконачно траје.

Живот је све то, али и много више. Већи је од речи, дубљи од људских мисли. Чулима дотакнут, али недокучив.

У ствари, живот није ништа од тога, јер све су то само обичне речи, макар и лепе. Људске и несавршене. Пуне живота, али не и његова истина, његова бит. Само његов наивни одраз у човековим очаравајућим умотворинама.

Јер објаснити живот не може онај ко га није створио. Може само лепо причати о њему, славити га.

И живети га.

И пустити друге да живе.

Живети и славити заједно са другима.

На овај или онај начин.

Али, шта ако се неко дрзне да дирне у светињу живота? Ако да себи за право да се игра туђим животима?

Бранити ту светињу.

Бранити је свим чулима, и свим снагама.

И мишљу, и делом.

И саучешћем, и савешћу.

Ако смо заспали, пробудимо се.

Отворимо четворе очи, начуљимо уши.

Јер када дође време да се живот, и неприкосновено право на живот, са свих страна унижава, и угрожава, нема златне средине, нема компромиса.

Нема више времена за празне приче и лепе речи.

Само за пуно срце и чисту савест.

За храбар и одлучан корак ка одбрани најсветије од свих светиња.

За одбрану живота.

У супротном, црвене ће реке родну груду потопити...

Извор: из личне архиве