Хомо луденс

Не узимајте себе за озбиљно. Не дижите нос. То је фатална грешка. Утеха глупана и медиокритета.

Кад вам кажем - лудирајте се! То је божанско пиће. Сок живота.

Играјте се чим вам се пружи прилика. Пробајте, грешите и успевајте, изнова и изнова. То је пут поплочан искуством. Нико се није родио научен.

Осетите сласт победе и пораза, одушевљења и разочарења. Све што је за човека.

Савршени увек залутају, ударе главом у зид, а шупља уверења (споља гладац, унутра јадац) распрше се као мехури од сапунице. 

Перфекционисти се врте у круг, попут изгубљених у магли.

Бежите од њих. то су очајници, дављеници, повући ће вас на дно. у ко зна који круг личног пакла.

Само несавршеност тера на усавршавање. Савршенство је илузија, уљез из света бескрвних идеја. Помисао да смо савршени, макар и у најмањој ситници, обесмишљава следећи корак и заробљава нас ланцима заблуда.

Месо, крв и дух требају узбуђења, неизвесности, промене. Осећај пропадања кроз бескрај. Такви су. Траже непрестани раст, гуше се у калупима. Усавршавање је процес, а не циљ.

Сам живот се усавршава кроз нас и око нас, мења се и пулсира, одвајкада и довека. Зато и не можемо да га објаснимо и умртвимо дефиницијама, само да га пијемо и удишемо, славимо и живимо. То нас и чини живима, и вредним живљења.

А на крају, умрећемо несавршени. То је, барем, очигледно. Не очајавајмо, ако смо дали све од себе. Радујмо се, јер то је још једина нада да ћемо и са оне стране имати шта да радимо и да, до краја измењени, живимо.

Да нећемо, по други пут, умрети.

Од досаде.

Извор: www.pxhere.com