Коцка је бачена!

Била једном једна коцка по имену и презимену Коцкица Коцкић. Живела је у Коцкограду.

Скоцкала је свој живот и никада није прокоцкала шансе које су јој се пружале. Дружила се са другим коцкама, путовала на свих шест страна коцкастог света, завирила у свих његових осам ћошкова.

Осећала се просто скоцкастично!

Једног дивног коцкоугодног дана одлучи да се откоцка до чувеног Коцког мора.

Када је стигла, раскоцкала се и легла да осунча своје арискоцкасте беле странице.

Изненада, трже је из слатке кутње једна обла мисао! Била је без и једне једине ивице...

Коцкицу Коцкић обли хладан зној, а све странице јој нескладно задрхташе. Није знала шта ју је снашло.

Мисао је расла, излазила, ужасно округла, из њене главе и прекривала својом сенком плажу, море, стене, читав хоризонт, гутајући мало по мало, читаву земаљску коцку.

И баш када је та свепрожимајућа сенка гутала и последње ћоше познатог света, мисао се распрсну и нестаде без трага.

Коцкица Коцкић се пробуди. Све је то био само ружан сан.

Иако више није обраћала пажњу на њега, а убрзо га је и заборавила, Коцкица се отада осећала као да јој нису све коцкице на броју.

Вратила се са Коцког мора у Коцкоград. Дружила се са другим коцкама. Наоко, све је било као и раније и нико од њених сукоцкана није приметио на њој ишта чудно.

Међутим, она је осећала да се дубоко у њој уобличило нешто ужасно, безивично, антићошкасто...

Нешто што прети да на најситније коцкиће разбије свет који је познавала и за који је веровала да је једини могућ.

Молила се Великом Коцкару, али узалуд.

Није знала да је коцка већ одавно бачена и да је она, Коцкица Коцкић, откоцкала своје.

Круг се над њом коначно затворио.

Извор: www.pxhere.com