Црнобради

Одавно, живот је кренуо својим путем. Мој живот. Ишао је, и када сам стојао. И када нисам хтео у њему да учествујем, када сам се крио у полумраку собе или у дубини сопственог ума, он се дешавао изван мене. Играо је фудбал са мојим друговима и заљубљивао се на сваких пет минута, а одљубљивао на петнаест. Учио је школске лекције и, понекад, заборављао да уради домаћи задатак из математике. Или сам то, ипак, заборављао ја? Мораћу једном да разрешим ту дилему.

Углавном, ходао је земљаним стазама, кроз годоминска кукурузишта, ка Шалиначким језерима, и, још врућ од јулског поподневног сунца, ускакао у радост дечје граје и ватромет распршених капљица. Спретно се пентрао уз стабла комшијских шљива и трешања и крао недозреле плодове, трпао их у мајицу и, држећи је зубима, бежао у сигурност разузданог смеха.

Морам и то да кажем: тукао се. Додуше, уверен у исправност свог мишљења које је пркосно бранио. Често се и плашио и стидео. Или сам и то, опет, био ја, и моје кестењасте очи што провирују из пећине неучествовања? И то ће се једном разјаснити. А можда и неће?

Али, живот је трчао даље. И падао. Дешавало се да на неколико недеља или месеци пропадне у понор равнодушја. Или у урнебесни ковитлац стрипова и музике.

Једном је поверовао, замислите, да је песник и да га више нико не разуме. Ја сам га, колико сам умео, тешио и говорио му да то није тачно, али, у поверењу да вам кажем – био је у праву. Ко ће разумети дечака који то више није, и човека који тек треба да буде. Ко ће разумети – младића од 17 или 19 година?

А уковрџали су се праменови косе живота и његове мисли постале некако теже, мрачније, судбоносније. Једва је живу главу извукао из тог пакла. И наставио свој пут.

Неки, који га и дан-данас срећу на улици и препознају, рекли би да је то сада један црнобради суграђанин. И били би у праву. И не би били.

Одавно, он је кренуо својим путем. И отишао, достижући свој циљ и смисао, испуњавајући своју сврху, у недогледне даљине мира и милине.

Јавите му се, ипак, а ја ћу му пренети ваше поздраве.

Ако га једног дана, поново, будем видео.

Извор: лична архива