Све у своје време

Све у своје време.

Буди дете у детињству. Трчи, скачи, огули колена, отворених уста лови крупне капи летњег пљуска. Попни се на дрво и посегни за најслађом трешњом. Причај када те ућуткују и питај: „Зашто?“ Заплачи, да се одмах затим слатко насмејеш, збуњен собом, светом, чудесном дружином наслућених открића.

Заљуби се, побуни се, збуни се, одљуби се, потуци се, у собу кришом завуци се, шћућури се, скуј освете план, па изађи нов и раздраган. Помири се, дружи се, цмокни, скокни, узми срк, зграби гриз, у школу трк, реши квиз.

Пожели да си добар, да си бољи, да си најбољи, и сањај, сањај све док твој сан не постане свачија нежна јава. Живи без престанка, живи и док спаваш, не пропуштај шансе, небеске промисли дилижансе, послушај срце, памет у главу.

Не дај ником да те збуни – живот је леп. Чак и када сумњаш, што је у реду, кришом веруј у лепоту, доброту и пријатељство.

Не дозволи да те грешке и мане, твоје, било чије, људске, на странпутицу одведу, заведу, на црне мисли и ружну завист наведу. Нико ти ништа не дугује. Ти си за себе задужен.

Буди дете у детињству, до крајњих могућности развића, и никада се нећеш покајати.

Грешке ћеш окајати, исправити, нешто ћеш из њих научити. Када дође време, и друге ћеш истини подучити. Кад ти буде беље теме.

Заиста, све у своје време.

Фото: Childhood Joy
Аутор: Clint Mickel
Извор: www.flickr.com