О речима реч

Дај ми речи са те наказне гомиле да од њих сплетем победнички венац лепоте. Речи су моје играчке. Добро их познајем, а опет, све их дубље упознајем. Древни су њихови корени. Високе су бакље њихових значења.

Речи. Те речи, тако дивне! Тако опасне ако им противуречиш, ако их злоупотребљаваш... Мораш их неговати, појити водом свести. Слово по слово. Слог по слог. Ох, плаховите су речи, осветољубиве!

Зато их загрли рукама разумевања, целим их својим бићем сакриј од ждерача смисла. Не дај их тим пакленим ништитељима сврхе!

Речи су злато душе. Кичма закона. Чувари завета.

Речи су оружје знања. Њихов је крвоток сав од искуства предака.

Моћније су него што слутимо. Уобличени звук силе из њих бије.

Нежније од облака, лакше од пера.

А, опет, на њима сав свет Божјих чуда стоји.

Зато, дај ми речи са те наказне гомиле да од њих сплетем победнички венац лепоте. Не брини, речи су моје играчке. Или су ме само у то неприметно убедиле, да ме у своју славу песником начине?

Како год, зар је мала милост краљице мудрости служити?

Древни су њихови корени. Високе су бакље њихових значења.

Те речи, тако дивне и умилне, и тако силне!

Извор: www.agilec.ca