Пећинска девојчица

Једном давно. Негде далеко. Иза триста туђих живота и ко зна колико својих смрти. Крила се безимена, нема девојчица. У пећини својих страхова, кришом посматрајући остатке света што се пред њеним ужаснутим окицама разбијају о хладне стене. О, не, неће она тамо! Никуда одавде! Овде је мрак сигурности тако мек и топал. Овде нема никога да је повреди. Овде је време стало.

Крила се у тишини својих маштања. О свету, који је вребао из сваког зрака светлости што је преломљен допирао до избе њене трагичне невиности. Копкали су је ти гротескни зраци, ти бедни остаци древних експлозија воље. Ипак, ћутала је и није попуштала у својој намери да се не одазове. Да је нема. Да јој небо не подметне своје беле јастуке под главу, мислима уморену. Да јој не понуди свој бескрајни плаветни чаршав и на превару успава. Извуче из скровишта на светлост. Саму. Пред сопственим животом.

И дан-данас, она се крије. Ње и даље нема. И тако, неспозната, кришом посматра остатке света што се пред њеним ужаснутим очима разбијају о хладне стене. О, да, и она би тамо! Што даље одавде, из ове тавне рупе, из овог пакла! Овде нема више никога да је брани. Овде је време стало. Овде смрди на све њене смрти и триста туђих, препарираних живота! Овде ништа није заиста њено... Хладно је и са сваким дрхтајем измученог тела камене канџе јој се дубље забадају у душу.

Ипак, и даље ћути. На излазу из пећине својих страхова светлост је јача него на њеном извору. На излазу човека заслепи та невиђена светлост и поколеба га. И смрт му се учини лакшом. И мрак му поново пружа своје ужасне, ледене руке. Не слутећи да је већ после тог првог, тектонског корака, чекају и сви преостали кораци које није никада начинила, сваки лакши и пријатнији од претходног, безимена девојчица стоји и безгласно оплакује своју судбину.

О, кад би само знала да се управо у тој светлости, у том вечном дану, и искључиво у том,једном једином - ЊЕНОМ - животу. Крије тајна њеног имена. И чаролија њеног гласа. 


Фото: Woman Exploring Cave by Joshua Sortino
Извор: https://negativespace.co/woman-exploring-cave/




Коментари

  1. Много је пећинских девојчица данас. И страхова и несигурности. А покренути се није лако.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Каже Руми да се путеви појављују тек када закорачимо. Није лако, али нема друге... 😀

      Избриши

Постави коментар

Популарни постови