Побуна на острву Тахити...

Некада су на Тахитију живели људи.

Данас само сенке ходају земљом.

И гледају своја посла. 

Док реновиране надстрешнице падају на Тахићане.

Док хеликоптери са Тахићанима падају у магли командне одговорности.

Док психопате решетају недужне Тахићане по школама и селима.

Док Тахићане на јужним острвима остављају на цедилу.

Док све више младих Тахићана дуби чамце и сања неку своју Аустралију,

макар се звала и Словенија.

Док Тахићанима испирају мозгове и празне залихе:

оружја, хране, разума и храбрости.

И чистог ваздуха.

Док тахићанске поглавице шурују са колонизаторима.

Док колонизатори штите лојалне поглавице и корисне идиоте.

Док се Тахити празни за бродове пуне

Самоанаца, Тонгоанаца и Фиџијанаца.

Док пред њиховим угашеним очима нестаје

све што су генерације Тахићана деценијама градиле.

Они гледају своја посла.

И ходају узурпираном, рашчерупаном,

бетонираном тахићанском земљом.

Бледе сенке славних дана.

Ове дуге, страшне, тахићанске ноћи

кроз коју се горко разлеже одјек:

Некада су на Тахитију живели људи.

Данас само сенке ходају земљом.*

Извор: www.freemalaysiatoday.com

* Чарлс Нортхоф и Џејмс Норман Хол, Побуна на броду Баунти, Космос, Београд, 1957.