Пут размишљања, одговорности и слободе

август 21, 2026

Пут размишљања, одговорности и слободе

Допустити мислима да оргијају по уму – и заиста размишљати – две су различите ствари. Прва води у пропаст, друга спасава. Прва нас заробљава, друга ослобађа. Прва је суштински конформистичка, а друга је могућа само уз јаку вољу и одрицање.

Размишљање нам омогућава да у тренутку видимо све што нам је могуће видети у том тренутку – што зависи од богатства нашег дотадашњег искуства и смера и дубине наших унутрашњих сагледавањa – и да према томе квалитативно преобликујемо себе, своје навике, речи, односе и уверења.

Размишљање је корак даље, оно је чин, деловање, промена, развој, преосмишљавање. Не умара, већ јача човека, јер непогрешиво преусмерава све његове злоупотребљене способности и оживљава оне некоришћене, дајући им смер и сврху.

Размишљање није испразно филозофирање ни распусно сањарање. Оно је истинско суочавање са собом и са светом. Оно из корена чупа коров заблуда и не допушта лаж, чинећи је очигледном и неподношљивом.

Размишљање разгрће пут према очишћењу и покајању, омогућавајући човеку да изабере слободу у људскости. Оно није и не сме да постане идеологија за друге нити прекор другима. Идеологија је систематско оргијање робовласника и психопата. Прекор је гордост кукавица. Човек је створен да прашта и да сведочи лепоту света кроз себе, своје речи и поступке.

Иако твоје размишљање проистиче из твог додира са дубинама бића и твоја је одговорност, плодови твог размишљања јесу духовна храна за свачију радозналост, па нека свако по својој савести убере и куша, ако жели. Без даривања плодови труле у теби и постају подмукли смртоносни отров.

Бити слободан, значи бити добар својом вољом и одрицати се зарад опште користи. Ослободити се значи разоткрити себе пред огледалом савести и дати све од себе. За онога ко је заиста размислио о свему, такве дужности су природне и неопходне, а признање да је живот чудо Божије крије у се у благом осмеху разумевања међу слободним људима.