Не убијај гласника...

Алегорија о пећини део је седме књиге Платоновог капиталног дела „Држава“.

Користећи се овом алегоријом, Платон покушава да објасни све тешкоће живота у незнању (у мраку пећине), сам процес сазнавања (изласка из пећине на светлост дана), али и покушаја да се из перспективе свесности (о истинској природи света – и ван пећине, али и у њој) помогне онима који остадоше у незнању (у мраку пећине).

Фото: An Illustration of The Allegory of the Cave from Plato’s Republic
Извор: https://commons.wikimedia.org/

Алегорија је кроз векове тумачена на разне начине, али је њена суштинска порука увек остајала иста: човек који живи у незнању (о својој природи и природи света око себе) једнак је робу који нема никакву слободну вољу и чију личност (мишљење, понашање) обликује неко други по својој вољи и према својим потребама.

Процес ослобођења је спор, поступан, тежак и болан, али вредност спознаја које доноси вишеструко премашује све успутне муке.

Фото: Herm représenting Plato
Извор: https://commons.wikimedia.org/

Када се једном за свагда ослободи заблуда, човек се налази пред избором: остати у светлости знања, уживати његове плодове и жалити оне који остадоше у мраку, да се, заслепљени и зауларени, киње и муче, или им потећи у помоћ, стрпљиво и мудро, чак и када они ту помоћ, из незнања, не желе и агресивно одбијају. Чак и по цену да се још једном прође кроз болни процес преласка, само сада из светлости у таму, и по цену да се исти они које желимо да ослободимо удруже против нас, исмевајући нас и претећи нам, притом славећи своје зле господаре, своје заблуде и вешто конструисани поредак пећинске безбедности.

Изгледа да је тај избор последњи степеник спознаја
до којих човек може доћи.

Уколико се препустимо благодетима светлости, остављајући друге да робују у мраку, ми постајемо празне интелектуалне љуштуре које обесмишљавају своје мукотрпно ослобођење. Све бацамо у воду, остајући у суштини свог бића - робови.

Не схватамо да је ќрајња сврха свега: бити добар. Пружити руку. Спасити душу.

Своју. Било чију. Људску.

Другу немамо!



                                       Електронска књига ДРЖАВА од ПЛАТОНА на сајту www.academia.edu